НА ДВОРУ РИМСКОГ ЦАРА

Четвртог дана путовања Вилинска кочија је стигла у Шаркамен

 

Од свих досадашњих, ово путовање Вилинске кочије у Шаркамен било је најнеобичније. Да се разумемо: не најлепше, јер су сва лепа на свој начин, већ најнеобичније, јер и сама помисао да путујемо на двор римског цара Максимина Даје - право мало чудо. А управо је у Шаркамену, свом родном месту, овај римски император крајем 3. и почетком 4. века подигао своју царску палату. О томе сведоче остаци пронађени у делу села који се зове Врело.

А када смо стигли, у шаркаменској школи, подручном одељењу ОШ "Хајдук Вељко" из Штубика, дочекале су нас све саме принцезе и принчеви: Валентина, Јелена, Меланија, Никола, Стефан, Марија и Тамара, све у свему - шесторо ђака и један предшколац, плус учитељица Гордана. Певали су нам, рецитовали, причали легенду о томе да је село име добило по шареном камењу кога у овом стеновитом крају има у изобиљу, а малчице су се похвалили и својим царским претком. А знате ли шта су нам шаркаменске принцезе и принчеви рекли да ће бити када порасту? Ако мислите - цареви и царице, грдно сте се прешли. То је досадно, кажу, они би радије да буду фризерка, учитељица, ауто механичар, докторка, милиционер, медицинска сестра и продавачица. А одговоре на нека питања су нам написали. Ево неких: Зашто волиш своје село? "Пуна су ми плућа чистог и свежег ваздуха. Весело ширим руке и као да летим заједно са разнобојним лишћем." Шта се дешава када почну јесење кише? "У хладним кишним данима птице напуштају луг и крећу на пут дуг!" Шта радите у школи? "Када смо у школској клупи треба да се учи, не смемо се тући, а када изађемо напоље ми не волимо да се играмо јурке, али обожавамо да се играмо - жмурке!" Како изгледа Шаркамен у јесен? "Када дође јесен, природа пожути. По путевима је блато и има пуно барица." Како изгледа ваша школа? "Наша школа је велика и бела, изгледа као дворац у сред села! У школи ми је цео мој свет, а још када добијем пет од среће трчим кући да свима кажем - певајући!" Шта се лепо може у Шаркамену видети? "Једног јутра на ливади сам видела зеца који је пасао детелину. Грожђе је зрело, и ораси су зрели, а веверица их скупља да би имала шта да једе кад падне снег."

Ето, због тога је, од свих досадашњих, ово путовање Вилинске кочије у Шаркамен било је најнеобичније.

24. октобар 2008. године

2
1
0