НАЈМАЊА ВЕЛИКА ШКОЛА

Осмог дана путовања Вилинска кочија је стигла у село Рошце

 

Ако смо школу у селу Градска крај Црне Траве назвали највећом малом школом, онда за ОШ "Божо Томић" у Рошцима слободно можемо рећи да је најмања велика школа коју смо посетили.

Када се двадесет осморо ђака од првог до четвртог разреда сабере са другарима од петог до осмог, укупно их је педесеторо. Шта ћете више! Али, то није једино необично и лепо што смо у овом селу видели и доживели. Већ на путовању до школе домаћини су малчице скренули с пута и одвели нас на врх Каблара, с обећањем да ћемо лепоту коју ће нам показати памтити читавог живота. И, стварно! Не да је лепо, него је... уаууууу! Ми на Каблару, преко пута врх Овчар планине до кога се само погледом може стићи, а између нас предивна клисура. И онда оно најлепше - меандра Мораве, чудесни пут који је ова лепа река пронашла тискајући се измежу двеју планина на свом току ка Дунаву... Рекли су нам, да је дан био бистрији видели бисмо чак и Чачак!

Таман кад смо помислили да нам се нешто чудесније не може догодити, стигли смо у Рошце. А тамо... двоструко уауууу! Дочекали су нас и домаћини, деца из пет околних села која ову школу похађају, и њихови другари из матичне школе у Пријевору. Сунчан новембарски дан какав се, рекли су нам, одавно не памти јер је овде снег у октобру сасвим нормална ствар, наговорио нс је да представу изведемо у школском дворишту! После певања и ђускања гости су отишли кући, а ми смо, са домаћинима отишли у њихову школицу. Кад тамо - уместо учионице једна старинска кућа: огњиште, над њим казан окачен о вериге, поред и црепуља за печење погаче, троношци око софре на којој су постављени заструг за сир, чинија, дрвене кашике и крчаг хладне воде. Таман за каобајаги ручак, за који су нам спремили каобајаги качамак. После су нам причали о свом селу и школи, хвалили се петицама и одличним успехом, рецитовали и певали... За крај су оставили једну посебну вест: стару школску зграду, изграђену пре сто једне године, преуредили су и направили едукативни центар. Ту ће примати госте, на пример младе истраживаче и биологе, организоваће ликовне колоније и песничка дружења... За послужење су спремили слатко од својих осмеха и поглед на лепу околину који се ни за наредних хиљаду година не може потрошити. Тиме су и нас на растанку почастили.

5. новембар 2008. године

2
1
0