РЕЧНА ДЕЦА - ПРАВЕ ЗЛАТНЕ РИБИЦЕ

Петог дана путовања Вилинска кочија је стигла у Реку

 

Када се човек запути ка селу које се зове Река, стотину питања му падне на памет: Да ли сви који живе у Реци умеју да пливају? Да ли се у Реци ђаци загњуре у књигу па уче, уче, уче...? Ако је школа у Реци, да ли се налази изнад или испод воде? Пошто се Река налази у подножју планине Мироч, да ли ћемо срести вилу Равијојлу, најбољу другарицу Краљевића Марка? Нестрпљиви да добијемо одговоре, стигли смо тамо где смо се запутили! Прво у Брзу Паланку, у матичну школу "Стефанија Михајловић" којој припада и школица у Реци, а после - правац код Снешке и Макија! И, знате шта: Иако је Река једно обично малецно село до кога се обичним путем стиже, у њему су нас дочекале две праве златне рибице - Снежана Костић, звана Снешка Која Се Смешка, ученица четвртог, и Мануел Крчмаревић, звани Маки, ученик првог разреда, обоје одлични ђаци. Додуше, Маки је тек пошао у школу, али нам је Снешка рекла да ће сигурно бити одличан. И биће, каже, идуће године најбоји ђак у школи, не због тога што ће остати сам јер она са петацима иде у Брзу Паланку, већ зато што свашта зна и много лепо црта. Будућој учитељици, а она ће баш то бити када одрасте, и то у овој својој школи, треба веровати. Био је ту још и Меда, школска куца која не иде ни у један разред, а ми смо га прозвали Меда Речни Пас! Јасно вам је зашто.

Снешка и Маки нису једине природне лепоте које смо видели. Ту је Мироч, (само што Равијојлу нисмо срели), ту је и Дунав, леп и огроман као море, ту је и загонетна река која кроз село протиче, и зове се исто - Река. Питали смо да ли је село по реци име добило или је било обрнуто, али Снешка и Маки само то нису знали. Али су знали да нам испричају како се прже јаја, како се пишу велика и мала слова, како се играју кликери... Знали су и да се у античко време Брза Паланка звала Егетае, и да се у њиховом селу налазе остаци још једног старог града , али нису знали ког јер то нико не зна... Знали су свашта, много тога су нам испричали, и на растанку нам своје лепе осмехе поклонили, а представу, коју смо ми њима донели на дар, поделили су са другарима у Брзој Паланци. Било је и супер, и слатко, и кратко, и... Нека овде причи буде крај.

24. октобар 2008. године

2
1
0