ДАНАС НАМ ЈЕ ДИВАН ДАН

Десетог дана путовања Вилинска кочија је стигла у село Каменица

 

За путовање у Краљево посебно смо се спремили, и све време смо певушили: Данас нам је диван дан, диван дан... Не због сунчаног суботњег јутра, нити због тога што је био 8. новембар, и велики празник Митровдан, већ зато што је ОШ "Вук Караџић" био - рођендан! И то - осамдесети!

Када смо стигли у насеље Рибница погледом смо тражили неку стару велику зграду, мислили смом ваљда, да је због толиких година као нека бака. Кад оно - школа никада лепша и млађа. Наравно, због ђака. Атмосфера - слављеничка! Сви умивени, испеглани, очешљани, насмејани, па здраво-здраво, па цмок-цмок, па добро нам дошли и боље вас нашли... Али, ту је било само одмориште, јер се главна рођенданска журка на коју смо кренули одржавала у подручном одељењу у селу Каменица. Тамо је била и рођенданска торта! После послужења топлим речима и лепим жељама кренули смо ка Гочу јер се ова Каменица налази у његовом подножју, не можете да је побркате ни са једном, а у Србији их је много, јер су само у овој своју школу вредни домаћини подигли недалеко од великог каменолома из кога ваде, нећете веровати - најтврђи камен у Европи! Тврђег нигде нема! Због тога ову лепу школицу за свих осамдесет година зуб времена није могао ни да грицне, чему се посебно радује њених садмаесторо ђака. Дочекали су нас у дворишту, толико су били нестрпљиви да нам покажу какво су рођенданско славље припремили, и шта све знају. А знају да ко рано рани две среће граби. Знају шта је то: пуна школа ђака, ниоткуда врата. Умеју десет пута брзо и без грешке да кажу: Четири чавчића на чамчићу чучећи ћијучу! Проверили смо! Умеју и да певају, и да играју, али и да се плаше и нечег страшног у мраку, нечега што никада нису видели али засигурно знају да је страшно и да постоји... Умеју и песме да пишу, као трећакиња Ана Глишовић која је своје село овако опевала: Испод Гоча сместило се село, у њему је увек много весело Певају траве, мирише цвеће, пчела због меда на њега слеће. Од старог храста река тече, жубори тихо у топло вече. Испод Столова нарцис цвета, мирише до почетка лета. Каменица - то је село наше, по белом камену га прозваше! Шта више треба рећи? Идемо на торту, па, рођендан је!

8. новембар 2008. године

2
1
0