ВИЛИНСКА КОЧИЈА У ВИЛИНОМ ЛУГУ

или

НАЈВЕЋА МАЛА ШКОЛА

Шестог дана путовања Вилинска кочија је стигла у село Градска

 

Први пут од Црне Траве до Градске зацртале су реке Мала градска, Препештица и Вигњиште, а касније су људи, пратећи их, засекли брда и направили свој пут. Додуше, препун кривина, (домаћини у шали кажу да има само две - леву и десну), тако да се чак ни Вилинском кочијом до Градске не стиже лако. Али - вреди, посебно када вас, с погачом и сољу у рукама како обичаји налажу, дочекају ученици ОШ "Александар Стојановић" из Градске, њихови другари из Црне Траве и подручних одељења у селима Дарковце, Златанце и Састав река, и - да не верујете - свети Сава и Вук Караџић! Овакав дочек најавио је супер дружење у коме смо сви уживали. Домаћини су нам певали старе народне песме, играли, рецитовали, глумили... и причали о свом крају. Кажу да је старо име Црне Траве било Вилин Луг! Легенда вели да је 1389. године једна чета српских стрелаца и коњаника, на путу за Косово, одлучила да се одмори на једном зеленом пољу препуном мирисних трава. Не знајући да је то био Вилин луг, војници су полегали и, опијени миомирисам, заспали. Када су се, у зло доба, пробудили схватали су да су на бој закаснили, па су проклели и поље и траву на којој су лежали, назвавши је - црном травом! И о селу Градска постоје легенде. Једна вели да је подигнуто надомак некадашњег римског утврђења које је народ називао Град, док друга каже да је име заслужило јер су у њему куће збијене као у граду. Не знамо која прича ближа истини, рекли бисмо ова друга јер су житељи овог краја познати као врсни неимари који су широм Србије саградили хиљаде кућа па су, ваљда, и своје село подигли да личи на град. И школа у Градској по много чему је необична. Похађају је ученици од првог до осмог разреда, њих шеснаесторо, а има и једног предшколца. Тако испада да је међу оним школама у које Вилинска кочија путује, ова - највећа мала школа. И није чудно што је тако, јер се Градска налази на 1000 метара надморске висине, па овде снег често падне већ у октобру, и остане све до краја априла, а тада је тешко путовати 30 километара до Црне Траве. Због тога ђаци имају и модерне спортске терене, велику трпезарију погодну и за разне приредбе, и дивне осмехе које гостима поклањају да им при повратаку осветљавају кривудави пут.

30. октобар 2008. године

2
1
0