Close

"СРЕЋНО НОВО ПРОЛЕЋЕ"

У сарадњи са Делта Хуманитарним Фондом и Делта Спортом, од 28. априла до 3. јуна 2009. године глумци Позоришта Дечја Земља - Слободан Бода Нинковић, Марија Маки Вељковић и Јовица Јоцко Тишма - посетили су дванаест Домова за децу без родитељског старања. Били смо драги гости у Домовима "Вера Благојевић" у Бањи Ковиљачи, "Јефимија" у Крушевцу, "Мирослав Мика Антић" у Сомбору, "Споменак" у Панчеву, "Петар Радовановић" у Ужицу, "Душко Радовић" у Нишу, "Колевка" у Суботици, "Станко Пауновић" у Неготину, "Вера Радивојевић" у Белој Цркви, у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београд - Дом "Моша Пијаде", у СОС Дечјем селу у Краљеву и Установи за децу и омладину СОС "Др Милорад Павловић" у Сремској Каменици.

Ту смо да са другарима измишљали Позориште. Ако би да видиш како - кликни на име Дома који те занима.

А Позориште = Чудо!

Чинило се да ће бити лако.

На пут смо, осим добре воље и огромне радозналости у срцу, у торбама понели штошта што би нам могло послужити да направимо сценографију, и хрпу којечега од чега би се дало направити костиме.

Имали смо, признајемо, и једну заблуду која нас је жуљала питањима шта ћемо затећи, и ко ће нас дочекати. Јер, погрешно смо мислили о Домовима, као, уосталом, претпостављамо, и Ти, читаоче, или већина вас.

Домови нису сиротишта!

Ако бисмо живот деце у њима мерили топлом собом, чистом гардеробом, јакнама за хладне дане зиме и мајицама за летње врућине, путовањима у иностранство, летовањима и зимовањима, редовним укусним оброцима са две ужине, топлом водом за купање, школским прибором, играчкама, љубављу васпитача, здравственом негом... свим оним за шта се мисли да је добар живот, без претеривања можемо рећи да га живе исто, а може бити по нечему и боље и лепше од многих својих вршњака.

Међутим, невоља која их је довела у Дом превелика је за три таква живота, акамоли за животчић једног детета. По томе се од њих разликују. По стварном животу.

То смо разумели тек на повратку кући. За време дружења нисмо имали времена од осмеха којима су нас грејали. Истински.

То је било прво Чудо.

И друго нам се у једном истом дану дешавало: мала школа глуме + смишљање представе + измишљање сценографије и костима + проба са све генералком + свечана премијера за другаре, васпитаче и све остале добродошле.

И тако дванаест пута!

А свако дружење завршавали смо химном нашег пројекта - "Срећно Ново Пролеће". Ако би њу да чујеш - кликни на наслов!

Током дружења смо направили и књигу "Ова рука путује да се с тобом рукује". Ако би да нешто о њој сазнаш - кликни на наслов.