• Зовем се: Сава Ђуричић

  • Другари ме зову: Сава... Понекад, али ретко, зову ме и Савче... Али, баш ретко...

  • Рођендан славим: Од 1953. године сваког 6. јуна.

  • Живим у: У Смедереву.

  • По занимању сам: Дипломирани организатор сценских и културно-уметничких дела, а у Позоришту Дечја Земља - продуцент, тонац, возач, сценски мајстор... другар. Ма, све што треба.

  • Када сам био мали желео сам да будем: Зар не видите да једем!

  • Омиљена боја ми је: Не могу да причам с пуним устима...

  • Омиљени цвет ми је: Непристојно је да се прича док се једе.

  • Највише волим да облачим: Па, фармерице и мајицу.

  • Обожавам да једем: Као што се види.

  • Моје најдраже песме су: Ал' се некад добро јело...

  • А најдраже књиге: Док се једе не чита се...

  • Идеалан дан не могу да замислим без: Добра клопа... Шалим се, наравно... Ево, појео сам, питајте даље.

  • Увек ме обрадује: Лепа реч, јер она и гвоздена врата отвара.

  • А смара ме: Кад неко не уради оно што треба.

  • На пусто острво бих повео: Моју породицу - Јовану, Сашку и Миру. Ала бисмо уживали.

  • На пусто острво бих понео: Ашов и грабуље, да направимо башту.

  • Супер ми је: Када нешто радим, било шта, па се лепо уморим, јер се после одмарам и уживам.

  • Да ми не би било досадно ја: Па, нешто радим...

  • Волело бих да отпутујем: Не могу да верујем да ме и то питате... Свуда бих волео да отпутујем.

  • Мудрост које се увек држим гласи: Ко ради - не боји се глади... Или: Зрно по зрно - погача, камен по камен - гомила камења.


Извините, морам мало да презалогајим.